“OSHIQNOMA” TURKUM DOSTONLARIDA TAKRORLAR BADIIYLIKNI IFODALOVCHI VOSITA SIFATIDA
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.69691/tsj4gf02Kalit so'zlar:
takror, lingvopoetika, ohang, alliteratsiya, assonans, simmetrik, assimetrik.Annotatsiya
Ushbu maqolada “Oshiqnoma” turkumi dostonlarida qoʻllangan takror birliklarning lingvopoetik imkoniyatlari, badiiyati va ularning matn badiiy-estetik butunligini ta’minlashdagi oʻrnini aniqlash xususida soʻz boradi.
Foydalanilgan adabiyotlar
Бобоев T., Бобоева З. Бадиий санъатлар. – Тошкент: ТДПУ, 2001. – Б.114.
Йўлдошев М. Бадиий матн ва унинг лингвопоэтик таҳлили асослари. – Тошкент: Фан, 2007. – Б.30-31.
Йўлдошева З. Xолдорхон достонидаги симметрик ва аралаш такрорий бирликлар лингвопоэтикаси. Ўзбек тили ва адабиёти. – Тошкент, 2021. – №4. – Б.107-113.
Каримов С. Бадиий услуб ва тилнинг ифода тасвир воситалари. – Самарқанд: СамДУ нашриёти, 1994. – Б.55-56.
Қуронов Д., Мамажонов З., Шералиева М. Адабиётшунослик луғати. – Тошкент: Академнашр, 2013. – Б.307.
Лапасов Ж. Бадиий матн ва лисоний таҳлил. – Тошкент: Ўқитувчи, 1995. – Б.48.
Стеблева И.В. Происхождения и развитие тюркской аллитерационной системы в связи и историческим родством тюркских и монгольских языков Советская тюркология. – №6. – 1971. – С.83.
O‘zbek tilining izohli lug‘ati . 5 jildlik. 3-jild. – Toshkent, 2008. – B.448.
Ҳотамов Н., Саримсоқов Б. Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. – Тошкент: Ўқитувчи, 1979. – Б.235.
Шомақсудов А., Расулов И., Қўнғуров Р, Рустамов Ҳ. Ўзбек тили стилистикаси. – Тошкент: Ўқитувчи, 1983.; Ўринбоев Б., Қўнғуров Р., Лапасов Ж. Бадиий текстнинг лингвистик таҳлили. – Тошкент: Ўқитувчи, 1990.; Қиличев Э. Ўзбек тилининг амалий стилистикаси. – Тошкент: Ўқитувчи, 1992.
Xоразм достонлари. Ошиқнома. 1-китоб (2006), 2-китоб (2006), 3-китоб (2008), 4-китоб Масъул муҳаррир С.Р.Сапарбоев. – Урганч: Хоразм нашриёти, (2009).
Yuklashlar
Nashr etilgan
Son
Bo'lim
Litsenziya
Copyright (c) 2025 TAMADDUN NURI JURNALI

Это произведение доступно по лицензии Creative Commons «Attribution-NoDerivatives» («Атрибуция — Без производных произведений») 4.0 Всемирная.
